оло српских сестара је женско културно-просветно, патриотско, ванстраначко и хуманитарно друштво основано 1903. године у Београду. Међу оснивачима друштва истичу се Надежда Петровић, Делфа Иванић, Катарина Миловук, Драга Љочић, Анђелија Станчић, Бранислав Нушић и Иван Иванић.

На идеју о оснивању женског удружења са циљем јачања националне свести везане за ослобођење „поробљене браће“, како оне на југу, под турском влашћу, тако и оне на северу и западу, под аустроугарском влашћу, те помоћ угроженима, без обзира на национално и верско опредељење, дошла је Надежда Петровић, која је средином 1903. водила разговоре са Делфом Иванић, женом тадашњег српског конзула у Скопљу. Своју идеју је изложила Надежда у кући свог оца Мите Петровића, где је окупила виђеније грађане, махом супруге јавних радника.

Оснивачка скупштина удружења је одржана на Велику госпојину, 15/28. августа 1903, у сали ресторана Коларац, на Позоришном тргу, пред око три хиљаде жена. У то време, на оснивање женских удружења није се гледало благонаклоно због неоправдане неповерљивости на рад жена уопште. Из тог разлога, да би се што брже афирмисало у јавности, имајући у виду њен друштвени утицај, за прву председницу Кола је изабрана Савка Суботић, која је важила за умну жену, великог заговорника националне слободе војвођанских Срба у Аустроугарској, са великим искуством на пољу афирмације српског националног идентитета и хуманитарног рада. За потпредседницу је изабрана Делфа Иванић, а за секретарицу Надежда Петровић. Име удружења дао је Бранислав Нушић, а прва Правила Кола српских сестара написали су Бранислав Нушић и Иван Иванић 1907. године.

Обласне организације Кола српских сестара осниване су у многим подручјима где живе Срби, те тако и у Швајцарској. При Српској православној црквеној општини Цирих, постоји и ради Коло српских сестара које је добровољно посвећено потребама црквене општине. Сестре несебично учествују у припремању свих црквених манифестација, брину о чистоћи у уређењу храма и својим активностима обогаћују парохијски живот. Редовно организују разне хуманитарне акције, а многе од њих често помажу на богослужењима певањем и читањем. Вођено идејом очувања српских верских и културних обичаја, Коло српских сестара преноси на будуће нараштаје задатак да суштину светосавске традиције сачувају од заборава.